Sebastijan Rulji: Greške su me učinile srećnim

[You must be registered and logged in to see this image.]

Čim je pročitao adaptirani scenario za novu verziju kostimirane melodrame „Prava ljubav“ (išla pre 10 godina na Pinku, sa Adelom Norijegom i Fernandom Kolungom), koja je dve decenije pre toga već osvojila srca gledalaca kao „Venčanja mržnje“, Sebastijan Rulji je verovao da je „Ukradena ljubav“ (Prva TV) osuđena na uspeh.

Ono čemu se nije nadao jeste da će se publika toliko „navući“ na telenovelu da je producentkinja Anheli Nesmamorala da je produži sa 150 na 197 epizoda.

Argentinski TV zavodnik, koga je na snimanju zavela fam fatal Anželik Bojer, u ekskluzivnom intervjuu za „TV novosti“ kaže da njihova hemija nije „nagovorila“ gledaoce da zavole njegovog Alehandra i Monserat, već činjenica da su običan par iz naroda sa čijim brigama su se lako poistovetili:

- Ovaj dvojac kroz život prati neprestana borba u traženju kompromisa između dobrih i loših osobina. Često dozvoljavaju sebi da ih pobedi bes, zbog čega čine loše stvari. Ljubav će na kraju, kao pokretač njihovih želja, trijumfovati nad temperamentom.

Alehandro mi je najkompleksnija uloga u dosadašnjoj karijeri. Nikad se nisam toliko saživeo sa likom kao onda kada smo snimali scenu u kojoj je otkrio da ga je supruga prevarila sa svojim bivšim verenikom. Bes me je toliko obuzeo da sam svom silinom rukom zveknuo lampu iako je po scenariju bilo predviđeno samo da srušim vazu sa cvećem. Zbog erupcije adrenalina tek kad smo završili scenu shvatio sam da sam se povredio.

* Jeste li i privatno impulsivni kao Alehandro?

- Teško da bih dospeo u taj položaj, jer se, za razliku od mene, život njime pošteno poigrao. Odrastao je kao siroče, kasno saznavši da mu je otac surovi bogataš koji mu je tek na samrti otkrio istinu. Samo to mu je od života napravilo pakao, a da ne spominjem brak sa Monserat koja se, po naredbi svoje majke, udala za njega zbog novca. Sretao sam devojke koje su mi se nabacivale samo zato što sam popularan, ali ti pokušaji su se uvek neslavno završavali po njih.

* Verujete li u ljubav kao u telenovelama?

- To je san tipičan za sapunice, koji se završava u bračnoj luci. Mene društveno priznata veza između muškarca i žene ne privlači, jer sputava ljubav koja mora ostati bezuslovna.

* Ko je Sebastijan Rulji kada se ugase reflektori?

- Jednostavan i običan muškarac koji uživa u sportu, društvu najmilijih i dobroj klopi. Ušao sam u onu fazu kada tražim mir i malo zabave.

* Kada biste mogli da se vratite u prošlost, koje greške biste ispravili – ili biste ponovo odabrali isti put?

- Pustio bih ceo život na „repeat“, od početka. Ne žalim ni za čim, čak ni zbog grešaka. One su mi pomogle da život sagledam iz drugog ugla, naučivši me kako da pronađem sreću. Ako bih ih izbrisao, danas ne bih bio ovde gde jesam.

* Šta još priželjkujete na profesionalnom i privatnom planu?

- Nadam se da ću nastaviti da dobijam dobre uloge. Smatram da mogu još da se razvijam kao glumac. Verujem da će me rola života pronaći za nekoliko godina. Kada je reč o privatnom životu, sve moje želje usmerene su ka sinu Santijagu i njegovom blagostanju.

* Jeste li znali da ste još od serije „Rubi“ u srpskim domovima rado viđen „gost“?

- Nisam imao predstavu da sam poznat kod vas, ali drago mi je što to čujem. Uvek se prijatno iznenadim kada saznam da se moje serije sa uspehom emituju u dalekim zemljama i da ljudi vole ono što radim. Osim što mi imponuje, njihova podrška mi daje motivaciju da napredujem i usavršavam se kao glumac. Ljubav je osnovno osećanje u životu svakog od nas. Pomaže nam da budemo bolji i odgovorniji. Podrška publike je neprocenjiva, jer je glumcu, osim odnosa prema poslu, od izuzetne važnosti naklonost ljudi. Naš rad prevazilazi granice i razlike, spajajući nespojivo. To je najveća nagrada za ovu profesiju.

* Čemu vas je naučilo roditeljstvo?

- Dok ne dobije dete, muškarac ne može ni da nasluti kakvo je osećanje biti roditelj. To je ljubav bez granica, kojom želite non-stop da obasipate stvorenje koje u potpunosti zavisi od vas. Uživam gledajući Santijaga kako raste i postaje čovek. Trudim se da mu budem prijatelj i da mnogo vremena provodimo zajedno baveći se sportom. Ne znam da li sam kao jedini sin bio miljenik u porodici, blažen između dve mlađe sestre, ali sećam se da sam uvek bio nemirnog duha. Večito u potrazi za svojim snom. Takav je i Santijago. Slični su nam karakteri. Možda zato što smo obojica rođeni u znaku Raka, baš kao i moj deda.

Sebastijan Rulji: Greške su me učinile srećnim

Sebastijan Rulji: Greške su me učinile srećnim

Komentari