Pozitivne kritike na "Yo no creo en los hombres"

[You must be registered and logged in to see this image.]

Telenovela "Yo no creo en los hombres" prikazuje se tek tri dana, i već je oduševila kritičare! Među njima, izdvajamo i donosimo Vam što je napisao jedan od njih, Álvaro Cueva:

Ja verujem u Giselle! Verujem u nju jer sam je video radeći kao najponiznija radnica, prenoseći kutije, prljajući ruke...

Verujem u nju jer sam vidio kako se odnosi prema ljudima, uvek tako humana, naučena, osetljiva, suočavajući se s problemima i rešavanje istih, poslujući.

Verujem u nju jer sam je čuo kako govori, analizira melodrame, duboko zalazi u psihologije likova... Vrlo je inteligenta!

Ali znate što najviše obožavam kod nje? To što zna prihvatiti kritiku! I sami znate u koliko sam delova razbijao njene radove, kao npr., početne epizode "Cachito del cielo".

A ona, umesto da mi prebacuje kao što svi drugi to rade, ona prihvaća, prepravlja i nastavlja dalje.

Ali isto tako kad je to bilo "potrebno", pohvalio sam njenu "Para volver a amar", koju je producirala zajedno s Robertom Gómezom Fernándezom. Sećate se?

Čestitam Televisi na odluci da Giselle lansiraju kao izvršnu producenticu. To je prvi put u deceniji da Emilia Azcarrage da jednu takvu priliku jednoj ženi da se probije do vrha. Rodila se nova producentkinja! I to na veliko! Siguran sam da će s godinama, Giselle postati jednako uspešna i važna, baš kao Carla Estrada, Rosy Ocampo ili Angelli Nesma Medina. Upamtite me!

***

Kakav način da se oživi jedan takav klasik! I nisu se samo zadovoljili već napisanim tekstom Caridad Bravo Adamas... Nego su ga uskrsnuli!

Na što mislim time? Na to da "Yo no creo en los hombres" nije obična latino-telenovela koja priča o siromašnoj i neukoj i tokom celog života nesretnoj devojci koja završava pretvorena u damu i milijarderku. Ne, Caridad Bravo Adams napisala ju je na Kubi, u socijalno teškom okruženju. Napisala ju je kao spomenik za sve potčinjene žene širom sveta.

Znate kako ju je napisala? Otišla je u jedan ženski zatvor u Havani, i pričala s velikim brojem odnašnjih zatvorenica. I znate što je otkrila? Otkrila je to da je velika većina tamošnjih zatvorenica tu gde jesu zbog muškaraca, koji su ih varali, iskorištavali i silovali.

"Yo no creo en los hombres" inspirirana je na realnim stvarima. Na kubanskom radiju puštala se u isto vreme kada je konkurentska radio-postaja puštala "El derecho de nacer". "Yo no creo en los hombres" potukla je svoju suparnicu i, što je najvažnije, potaknula je svest o temi kojom se bavi. Odgovorni za ovu, novu meksičku verziju, rade isto: bore se da ova telenovela bude nešto što će uzrokovati promene, ili barem potaknuti svest.

Kako? Držeći se originalne esencije, ali podižući je na neku veći, uzvišeni nivo. "Yo no creo en los hombres" nije priča o samo jednoj ženi; ona je priča i o mnogim drugim.

Caridad Bravo Adams bila bi najsretnija scenaristkinja na svetu, samo da je poživela i da može ovo videti...

***

Ne znam kako se vama svidela prva epizoda, ali mene je već zaludila! Zaista osećam bes i bespomoć kada vidim što je sve protagonistkinja doživela već u prvim scenama. Zaista me impresioniralo sve što se dogodilo. To je opet tradicionalna melodrama, ali opet s nekim drugim umecima, drugim okvirima, drugim jezikom... Adriana Louvier je protagonističko otkriće godine! Kakav način da joj publika poveruje i poistoveti se s njome! Kakav način da konstruiraš jedan lik!

A šta mislim o ostatku glumačke postave? Savršena kombinacija velikih kinematografijskih, kazališnih i televizijskih figura, zajedno sa super-odličnim glumačkim lansiranjima.

***

"Yo no creo en los hombres" kamen temeljac je u istoriji latino-američke kinematografije, i u rukama Giselle Gonzalez stvarno bi moglo postati nešto u šta bi vredilo verovati...

Izvor: TELENOVELE.HR

Pozitivne kritike na "Yo no creo en los hombres"

Pozitivne kritike na "Yo no creo en los hombres"

Komentari