Isla de la Muerte/Ostrvo Mrtvih - KRAJ

Ostrvo Mrtvih
1. Epizoda

Polovina maja, noć je predivna, nebo je puno zvezda, mirisne latice maslačka prolaze ispod nozdrva Hosea i Elene koji umotani u ćebetu leže na velikoj zelenoj travi u Eleninom dvorištu.

Elena: Noć je predivna.
Hose: Da nema tebe, nebih bilo predivno, tvoja lepota čini da mesec izgleda ovako sjajno i zvezde ovoliko krupne, krofnice moja.
Elena: Prestani da mi deliš toliko komplimente, poverovaću u to, i nemoj me zvati krof... hej pogledaj, učinilo mi se kao da sam ugledala zvezdu padalicu.
Hose: Nije valjda da još veruješ u te stvari?
Elena: Te stvari me ispunjavaju, pokušaj, videćeš kako je lep osećaj.
Hose: Nisam ja za to. Ako si videla zvezdu padalicu pomisli želju.
Elena: Hmmmm... jesam!
Hose: I... šta si pomislila.
Elena: Ako ti kažem onda se neće ispuniti.
Hose: Hajde, hajde, reci, šapni mi na uvo, tako niko neće čuti, i niko neće saznati da si mi rekla.
Elena šapatom govori Hoseu: Pa... moja želja je da... da odeš sada kući, moram leći ranije, jel sutra ranije i ustajem.
Hose: U pravu si, izvini, vreme je da pođem, sutra dolazim po tebe, i molim te nemoj da kasniš.
Elena: Potrudiću se!
Elena i Hose se ljube. Hose izlazi na kapaiju, Elena ulazi u kuću.
Elena: Mama, stigla sam.
Silvana (Maria Helena Doering): Elena dušo, ti si?
Elena: Da, ja sam.
Silvana: Kada si stigla, gde si bila?
Elena: Nemoj da se praviš, videla sam da si opet špijunirala kroz prozor mene i Hosea.
Silvana: Morala sam, uživam da vas gledam, tako ste slatki.
Elena: Zamolila sam te 100 puta da to ne radiš, zar si toliko tvrdoglava?
Silvana: Izvini mila, nemoj se ljutiti...
Elena: U redu je, nemam vremena za razgovor, idem da se istuširam i da legnem, sutra ustajem rano. Laku noć!
Silvana: Laku noć ljubavi!
Elena se penje niz stepenice, ulazi u svoju sobu.

U stanu Hosea
Hose ulazi na vrata.
Viktorija (Diana Quijano): Sine, konačno si stigao.
Hose: Zdravo mama.
Hose ljubi Viktoriju u obraz.
Viktorija: Gde si do sad, jesi li opet bio sa drugovima.
Hose: Pa ovaj... nisam, bio sam kod Elene, sedeli smo u njenom dvorištu.
Viktorija: Elena, Elena, Elena, samo ta Elena, koliko puta treba da ti kažem da ta devojka nije za tebe.
Hose: Mama molim te, ne počinji ponovo, dosta mi je više tebe i tvojih kritika. Elena je devojka koju volim i sa kojom ću ostvariti porodicu.
Viktorija: To se može desti samo preko mene mrtve.
Hose: Razmisli dobro o ovome, nemoj me terati da biram između vas dve.
Hose besan odlazi u svoju sobu.
Viktorija: Platićeš mi Elena, ti si okrenula mog sina protiv mene.

Sutra
U kući Elene.
Hose: Gospođo Silvana, jeli Elena spremna?
Silvana: Nije još, znaš da uvek kasni?!
Elena dušo, požuri, Hose je stigao.
Elena: DOLAZIM!
Silvana: Ah Hose, tako mi je drago zbog vas dvoje, tako sam srećna zbog moje ćerke, nije mogla izabrati boljeg dečka.
Hose: Ne brinite gospođo, ja obožavam Elenu, isto kao i ona mene.
Silvana: Znam, znam.
Hose: Moja majka predstavlja mali problem samo.
Silvana: Ne brini zbog toga, navićiće se ona, svatiće da je moja ćerka fina devojka.
Elena: Mama, zar opet smaraš Hosea?
Hose: Ne krofnice, taman posla, baš smo lepo razgovarali.
Elena: Da, da, verujem ti. Ćao mama, vidimo se posle.
Silvana: Naravno dušo, čuvajte se.
Elena i Hose izlaze iz kuće.
Elena: Po nekad je stvarno dosadna.
Hose: Nemoj tako, ona je tvoja majka.
Elena: Naravno, nikada nisam rekla da nije, samo kažem da je ponekada dosadna, i da previše brine.
Hose i Elena ulaze u auto, nekoliko minuta kasnije stižu na fakultet.

Lina: O Elena, Hose, kako ste?
Elena: O zdravo Lina, dobro smo, ti?
Lina: I ja sam takođe.
Hose: Lina! Gde je Migel, jeste li došli zajedno?
Lina: Ne, ja sam malopre stigla, mislim da je na drugom spratu, tamo ima predavanja.
Hose: Ok, hvala.
Hose odlazi.
Lina: I...?
Elena: I šta i?
Lina: Jel si razmislila?
Elena: Šta? Pređi na stvar više?
Lina: O putovanju na ostrvu, jel ćete se prijaviti ti i Hose?
Elena: Nemam šta da razmišljam, već sam milion puta rekla da ne idem tamo.
Lina: Ma hajde bre, sutra je zadnji dan, svi idemo biće nam zabavno, obećavam ti.
Elena: Nemoj me terati, ne idem tamo i tačka.

Na gornjem spratu.
Hose: Migel, Migel, hej ovamo?
Migel: O Hose, ćao!
Hose: Zdravo, kako si?
Migel: Može i bolje, ti?
Hose: Isto.
Migel: Hoćemo li?
Hose: Hajde, sad ona babetina ima da nas smara sat vremena.
Migel: Ma izdržaćemo mi to.
Kako je Elena, jeli pristala da putujete sa nama?
Hose: Ma ne pada joj na pamet, ali ne brini, juče sam uplatio put za nas dvoje, tako da htela - ne htela, sada mora krenuti.

Kraj 1. epizode...

Ostrvo Mrtvih
2. Epizoda

Hose i Migel su na predavanju.
Profesorica: Kolege iz sedmog reda, molim vas, pokušajte biti malo tiši.
Migel: Naravno gospođo "Smaralone"!
Cela sala poče u glas da se smeje: Hahahahahahaha!
Profesorica: DOSTA!!! Sram vas bilo... Da nastavim tako gde sam stala: Kao što znate srce se sastoji iz leve i desne komore i pretkomore...

Na donjem spratu, Lina i Rosita razgovaraju:
Lina: Neznam zašto je takva, jedino nam ona predstavlja problem.
Rosita: Ne brini, nagovoriću je večeras na žurci da pođe, sigurna sam da će mene poslušati.
Lina: Daj Bože...
Elena: Hej devojke, ogovarate me, zar ne?
Lina: Pa da, upravu si.
Elena: Pa vidiš, znam vas kako dišete.
Rosita: U stvari razgovarale smo o putu na ostrvu...
Elena: Opet vi o tome, rekla sam mlion puta, da ne idem tamo. Ne volim takva putovanja, alergična sam na bube i pauke... Vidimo se večeras na žurci kod Bobija.
Elena odlazi.
Lina: I?
Rosita: Opušteno, rekla sam ti da ću je ubediti i u to budi sigurna.

Na gornjem spratu, Hose i Migel i dalje pričaju:
Profesorica: Dosta mi je više vas dvoje, odmah napustite predavanja.
Hose: Ali gospo...
Profesorica: Rekla sam!
Migel: Hajde bre, treba da budeš srećan što nas je "Smaralone" izbacila.
Profesorica: Ti mladiću, moj predmet nećeš položiti.
Migel: Ufff, sav sam se naježio.
Profesorica: Budi siguran u to.
Hose i Migel izlaze:
Hose: Dali si normalan, šta ako zaista zbog ovoga padneš ispit?
Migel: Ma sigurno, do sledećeg predavanja ona će zaboraviti ovo što se danas desilo.
Hose: Ok, ako ti tako kažeš.

Nakoliko sati kasnije. Hose, Migel, Elena, Rosita i Lina su krenuli kući, ulaze u auto.
Havijer: Deco, krenuli ste?
Svi u glas: O zdravo gospodine Havijere!
Havijer: Zdravo, zdravo deco! I...? Jel se spremate za putovanje sutra ujutru?
Rosita: Pa imamo jedan problem: Elena neće da ide.
Havijer: Elena dete, pa šta je bilo?
Elena: Neznam, jednostavano ne ide mi se tamo, imam fobije od buba i tih stvorenja...
Havijer: Ne brini, moji ljudi i ja ćemo biti tamo, ne moraš se bojati, ne može ti se desiti ništa.
Elena: Znam ali ipak ne!
Elena ulazi u auto, Hose namiguje Migelu i Havijeru.
Havijer: Hehe, šta li je taj momak sada smislio!?

Veče je!
Na Bobijevoj žurci.
Bobi: Epa Elena, baš mi je žao što sutra putujemo bez tebe.
Elena: Epa meni nije, zaista mi je drago što ne idem.
Rosita: Devojke, hajdemo malo ispred, da porazgovaramo i malo udahnemo svež vazduh.
Lina: Da, upravu si, i od ove glasne muzike me i glava boli više.
Njih 3 izlaze.
Rosita: Elena molim te, imamo još samo jednu šansu, razmisli dobro.
Elena: Neznam šta je sa vama, ko o čemu vi samo o tom glupom ostrvu. Nema o čemu da razmišljam, moja odluka je NE!
Elena ulazi u kuću.
Lina: Obećala si, nadam se da ćeš ispuniti obećanje.

U kući.
Bobi: Šta... ne mogu da verujem... hahahaha, kada budeš saopštio tu vest Eleni ubićete. Njena odluka je bila da ostane kod kuće.
Mugel: I ja to mislim, možda ipak niji trebalo da je prijaviš, ako neće, nema veze, ićićemo bez nje.
Hose: Ne dolazi u obzir. Ja bez nje ne idem nigde, a i već je rezervisano, mora krenuti.
Elena: Hose, molim te, hoćeš li da me odvezeš kući?
Hose: Šta je bilo krofnice, šta ti je?
Elena: Ne osećam se baš najbolje.
Hose: Ok, hajdemo. Momci...!
Migel: Ćao ćao!
Elena i Hose odlaze.
Bobi: I šta misliš, šta će biti sada?
Migel: Jaooo neznam, ali samo znam da jedva čekam sutra da saznam.
Bobi: Moronu!

Ispred Bobijeve kuće.
Lina: Gde ćete, šta se događa?
Elena: Nije mi dobrom, Hose me vozi kući, vidimo se kada se vratite sa puta. Ćao!
Rosita: Ća... ćao!

Hose i Elena ulaze u auto.
Hose: Moramo da razgovaramo.
Elena: Ako je o onom debilnom ostrvu zaboravi.
Hose: Da, ta je tema.
Elena: Pa kao što rekoh zaboravi, znaš dobro da ne idem.
Hose: Ali Elena sada već...
Elena: Ne, ne želim o tome.
Hose: HOĆEŠ LI ME SASLUŠATI?
Elena: Ok!
Hose: O krofnice izvini što vičem, žao mi je.
Elena: Ne, izvini ti, ja sam kriva. Reci, slušam te!
Hose: Pa gledaj, sada hoćeš - nećeš, moraš krenuti sa nama.
Elena: Šta... kako... o čemu govoriš to?
Hose: Tajno sam rezervisao put i za tebe, izvini što ti nisam rekao, izvoli tvoju kartu.

Kraj 2. epizode...

Ostrvo Mrtvih
3. Epizoda

Hose i Elena su u kolima.
Elena: Molim?
Hose: Da krofnice, to je što si čula.
Elena: Ne mogu da verujem.
Hose: Žao mi je stvarno, nisam hteo...
Elena: Ti si jedan prevarant, ovo ti nikada neću oprostiti, kunem se.
Hose: Čekaj, krof... Elena, čekaj...
Elena izlazi iz auta, kartu za putovanje baca Hoseu u lice.
Hose: Ne mogu da verujem, ne mogu da verujem. PROKLETSTVO!

Elena ulazi u svoju kuću.
Silvana: Dušo, kako je bilo na žurci?
Elena: Ostavi me na miru.
Silvana: Elena, šta je bilo, šta se desilo?
Elena odlazi u svoju sobu, treskom zatvara vrata.
Silvana: Bože dete, šta li si sad uradila.
Elena je u svojoj sobi.
Elena: Ne mogu da verujem, koliko puta sam im rekla da ne želim ići, zašto me nisu ostavili na miru, zar su toliko tvrdoglavi?
Silvana polako otvara vrata i ulazi u sobu.
Elena: Mama, šta hoćeš?
Silvana: Šta je bilo ćerko, šta ti se desilo.
Elena: Ništa!
Silvana: Ništa kako ništa, zar bi bez razloga došla kući plačući vikala na mene?
Elena: Zašto me jednom barem ne ostaviš na miru?
Silvana: Slušaj me, ja sam ti majka, brinem se, i neću izaći iz ove sobe dok mi ne kažeš šta je bilo.
Elena: Posvađala sam se sa Hoseom.
Silvana: Šta? Zašto?
Elena: Sećaš se da sam ti pričala da Havijer organizuje onaj put na onom ostrvu?
Silvana: Da, i ti si rekla da nećeš ići.
Elena: I svim mojim prijateljima sam to rekla, ali oni su bili uporni da pođem. Hose je čak rezervisao put za mene i kupio mi kartu bez mog znanja.
Silvana: I zbog toga si ljuta na njega?
Elena: Da, zašto?
Silvana: O dušo, on je to uradio zato što te voli. Hose, kao i svi vaši prijatelji neće da idu bez tebe, mislim da bi noćas trebala razmisliti o tome, mislim da bi trebala krenuti sa njima, bili bi mnogo srećni. Laku noć!
Silvana izlazi.
Elena: Nema šta da razmišljam, odlučila sam već odavno, ne idem tamo i tačka.

Hose je stigao kuću, ulazi na vrata.
Viktorija: Sine, šta ti je?
Hose: Mama, molim te, posvađao sam se sa Elenom, pusti me sad.
Hose odlazi u sobu.
Viktorija: Konačno!
Hose uzima telefon, zove Migela.
Migel: Šta je bilo, kako je podnela, jeli ide sa nama?
Hose: Naljutila se, istrčala je iz auta, bacila kartu meni u facu, i otišla.
Migel: Znači ništa, ideš bez nje?
Hose: Ne Migele, ne idem, već sam rekao tebi i Bobiju da ako ne ide ona, ne idem ni ja.
Migel: Ali čekaj, zašto...
Hose: Nisam raspoložen za razgovor. Vidimo se!
Hose prekida vezu, taman da stavi telefon sa krevet kad on poče da zvoni.
Hose: Elena!
Krof... ovaj Elena dušo, šta je bilo, zbog čega me zoveš?
Elena: Razmislila sam, pakuj se, sutra u 05:00 dolazi po mene, putujem sa vama.

Kraj 3. epizode...

Ostrvo Mrtvih
4. Epizoda

Jutro je, Elena je u svojoj sobi, još uvek spava.
Silvana: Dušo, budi se, pola 5 je, Hose dolazi po tebe za pola sata.
Elena: Ah mama, o, šta, zbog čega si ti budna u ovo doba?
Silvana: Zato što sam znala da ćeš se uspavati, hajde ustaj.
Elena: Dobro je da sam se spakovala.
Silvana: Baš mi je drago što si odlučila da ideš, biće ti lepo tamo.
Elena: Mama, molim te, nisam zadovoljna uopšte, znam da nisam donela pravu odluku.
Silvana: Ali zašto?
Elena: Pa neznam, eto tako, pošla sam zato što vršite svi pritisak na mene.
Silvana: Ako su te mučili onda nemoj, bolje ostani kući.
Elena: Šta, jel si poludela, terala si me mesec dana da krenem, taman kad sam donela odluku, ti mi kažeš "bolje ostani kući".
Silvana: Dobro de, izvini, hajde božuri, Hose će stići za tren.

U kući Hosea, on polazi na vrata.
Viktorija: Ideš?
Hose: Da, zašto si budna?
Viktorija: Htela sam samo da te ispratim.
Hose: Bolje se vrati u krevet.
Viktorija: Naravno, čuvaj se tamo, i osvoji nagradu.
Hose: Nagradu, osvojićemo je Elena i ja, sto posto.
Viktorija: Elena?
Hose: Da, Elena, predomislila se u poslednjem trenutku, kreće sa nama.
Viktorija ništa ne govori, vraća se u svoju sobu.
Hose: Pa da, tako sam i mislio.

U kući Elene.
Elena razgovara sa Rositom.
Elena: Pa da, Hose će sad celom gradu razglasiti da sam se predomislila.
Rosita: Rekao je samo nama.
Elena: Rekla sam mu da dođe po mene u 5, kasni 10 minuta, avion kreće u pola 6.
Rosita: Da se nije možda on sad predomislio i da ne krene.
Iz hodnika:
Silvana: ELENA, STIGAO TI JE DEČKO!
Elena: E, evo ga, stigao je, moram da idem, vidimo se, ćao!
Elena prekida vezu, zatim silazi niz stepenice.
Hose: Izvini što kasnim. Hoćemo li?
Elena: Hajde idemo. Mama, ćao!
Silvana: Ćao deco, čuvajte se, budite dobri.

Hose i Elena izlaze iz kuće, zatim ulaze u Hoseov auto.
Elena: Hajde požuri, zakasnićemo.
Hose: Vidi se da si baš zabrinuta.
Elena: Nisam, nego kada sam već odlučila da krenem, želim da ide sve po planu.
Hose: Ok krofnice, kako ti kažeš.

Hose i Elena stižu na aerodrom.
Hose: Jesmo li zakasnili?
Havijer: Niste, taman na vreme ste stigli. Elena, koliko vidim predomislila si se.
Elena: Pa da... valjda.
Havijer: Ako, predivno ćeš se provesti, biće kampovanja, raznih igara veštine, takmičenja...
Elena: U redu, u redu, kada odem saznaću šta sve ima.
Hose: Gde li su Rosita, Bobi, Lina i Migel?
Elena: Eno ih, pored ograde! Hajdemo tamo.
Bobi: O vidi, koga mi to vidimo, našu krofnu.
Elena: Baš smešno.
Lina: Drago mi je da te vidim, i ako nisi baš raspoložena.
Elena: Ma jesam, samo mi se spava malo, umorna sam.
Havijer: MOLIM SVE STUDENTE DA UĐU U AVION I POKAŽU SVOJE KARTE!
Migel: Hajdemo, ćaskaćemo kasnije.

Svi ulaze u avion, posle njih ulazi i Havijer.
Elena: Gospodine Havijere, koja je ona starica tamo u crnom.
Havijer: To je jedna vračara, krenuće sa nama, čuvaj se nje, može biti veoma opasna (smeh).
Elena: O, prestanite da me zafrkavate.
Havijer: Hahaha, to mi je u krvi.
Starica (vračara) neprekidno bulji u Elenu.
Elena: Šta je bilo, zašto me tako gledate?
Vračara: Ti, moram te gledati, toliko nesreće. IDI IZ OVOG AVIONA, IDI, ODLAZI, DONEĆEŠ NAM SAMO NESREĆU, BOL, TUGU I... i smrt.

Kraj 4. epizode...

Ostrvo Mrtvih
5. Epizoda

U avionu.
Elena: Šta, šta?
Elena trči prema vratima, Hose je sprečava.
Hose: Gde ćeš, stani?!
Elena: Pusti me, odma sam znala da ovaj put nije u redu. O Bože, zašto li sam krenula uopšte.
Vračara: Elena dušo, ne boji se, samo sam se šalila, zato sam i ovde da zbijam šale.
Elena: Molim, zašto baš mene da prevariš, i... i kako znaš moje ime?
Vračara: O dušo, pa ja sve znam, zato i jesam vračara.
Havijer: Hahaha, o, baš sam se slatko nasmejao.
Elena: To je vama smešno?
Havijer: Ćerko, oraspoloži se. Hajde sada sednite, avion poleće za koji minut.
Stjuardesa: Molim sve putnike da sednu i vežu se, polećemo za 120 sekundi.
Elena: Hose, idi kod Migela, dogovorila sam se sa Linom, da sednem sa njom.
Hose: Kako ti kažeš krofnice.

Elena i Lina pričaju:
Lina: Šta ti je, nisi u redu?
Elena: Ma, u redu sam, šta mi može biti?
Lina: Krenula si sa nama, sad ćeš celo putovanje i ceo odmor biti takva, daj bre malo, razvedri se, šta je tu je.
Elena: Koliko dugo smo tamo.
Lina: Nedelju danu, zašto?
Elena: Jedva čekam da se vratimo kući.
Lina: Još nismo ni stigli a ti već hoćeš da ideš.

Hose i Migel pričaju:
Migel: Ma pusti ih neka sede.
Hose: Ma baš me briga, nego kažem, samo nešto izmišljaju, kako su Bobi i Rosita seli zajedno.
Migel: Pa znaš da su oni uvek drugačiji bili, uvek zajedno, nekako odvojeni, čudni.

Nekoliko sati kasnije, avion se polako spušta, putnici izlaze iz njega.

Elena: Ovde, ovde ću biti 7 dana, ooo majko draga.
Rosita: Smiri se, zabavićemo seee, kao nikada do sada.
Elena: Pogledaj, šta znači ovaj natpis na tabli. (Νεκρούς νησιού)
Lina: Koliko mi se čini ovo je neko grčko ostrvo.
Elena: Ma ne zanima me čije je, pogledaj, udaljeni smo kilometrima i kilometrima od civilizacije.
Rosita: Hej, pogledaj, one kućice, tu ćemo sigurno spavati.
Elena: Mogu misliti kako je unutra. Jel ste prijavili i mene, da budemo u istoj kućici za spavanje, ne želim da me stavi sa nekima tamo...
Lina: De, de, ne melji više, sa nama si.
Elena: O super, barem jedna dobra vest.

Havijer na megafonu:
Havijer: Molim sve koji su se iskrcali neka stanu u red u pogledaju svoj broj sobe, neka odu tamo, raspakuju se i dođu ovde za pola sata, biće večera.

Hose, Bobi i Migel ulaze u kućici broj 014.
Bobi: Ja uzimam ovaj krevet pored prozora, vi kako hoćete.
Migel: Samo jedan ormar, gde ćemo smestiti sve stvari?
Hose: Ajde bre, nećemo biti ovde ceo život, i požurite malo, umirem od gladi.

Elena, Rosita i Lina su ispred svoje kućice.
Elena: 013, 013, aaaa, poludeću, zašto baš broj 13.
Lina: Nisam znala da si sujeverna.
Elena: Ne mogu da verujem, koji maler, propašću.
Rosita: Daj bre, kakve veze ima broj 13, ti si stvarno ošamućena u svemu ovome.

Kasnije... na večeri.
Bobi: U kojoj ste sobi?
Elena: 13?
Bobi: 13, hahahahahaha, kako ćeš to preživeti?
Hose: Pusti je bre. Krofnice, mi smo u 14, ako ti nešto treba zovi me.
Elena: U 14, o hvala ti Bože, nešto dobro da čujem.
Rosita: Hajde, smestićemo se ovde, taman ima 6 stolica, jedna pored druge.

Havijer na megafonu:
Havijer: Dragi učesnici Ostrva Mrtvih, želim vam dobrodošlicu, sad ću vam pročitati pravila koja svi morate poštovati:
1. Buđenje je u 06:00, tada svi moraju ustati i do 06:30 biti ovde na doručku.
2. U toku noći nema izlazka iz kućice, vani imaju ko zna kakve zveri u divlje životinje.
3. Kada smo svi u grupi, na primer šetamo, nema odvajanja.
4. Svaki zadatak mora biti ispoštovan i urađen.
5 . Ovo je više molba, pogledajte onu kulu na vrhu ostrva, zabranjen je pristup tamo, mnogo naučnika koji su tamo otišli nikada se nisu vratili niti su njihova tela bila pronađena.
Možete sada otvoriti vaše poslužavnike i baciti se na večeru.
Svi otvaraju poslužavnike, zatim ostaju u čudu.
Elena: Pauci, za večeru imamo mrtve pauke?
Havijer: NARODE, PRIJATNOOO!

Kraj 5. epizode...

Ostrvo Mrtvih
6. Epizoda

Havijer: Hahahaha! Zar ste stvarno mislili da ćete to jesti? Evo vaše prave hrane.
Elena: Zamalo da se pokajem što sam uopšte došla.
Lina: Ja sam mislila da se već i kaješ.
Elena: Pa u pravu si, i kajem se.
Havijer: Kao što sam i rekao, ovo mesto je puno iznenađenja.

Jutro. 06:00 - Bobi i Hose bude Migela.
Hose: Hajde, diži se, zakasnićemo na doručak.
Migel: Šta? Evo ustajem bre.
Bobi: Požuri, ne želim da odma prvi dan budemo kažnjeni.

Na doručku:
Hose: Kako si spavala?
Elena: Prelepo. Znaš šta? Ovo stvarno počinje da mi se sviđa. Milism da je dobro što sam pošla sa vama.
Hose: Pa rekao sam ti, divno ćemo se provesti.
Havijer: Narode prijatno. Za sat vremena naćićemo se svi ovde i krenuti u obilazak.
Rosita: Obilazak? Šta li se to može videti na ovako malom mestu?
Elena: Neznam, videćemo, možda ipak ima nešto interesantno.
AUUUUUUUUUUUUUU!
Havijer: Čujete li te krike, to je ona kula na vrhu o kojoj smo sinoć pričali. Sada ćemo proći blizu nje, slučajno da se neko nije približio.
Hose: Baš me zanima kako će proglasiti pobednika.
Rosita: Da, to ni meni nije jasno, da li će biti neko ispadanje ili takmičenje, tako nešto.
Migel: Ne verujem. Havijer nije ništa pričao o tome.
Lina: I zašto je baš nagrada put u svemir?
Bobi: Šta se zamajavate tih priča. Kada bude došlo vreme za to, videćemo šta i kako će biti.
Lina: Elena, izgledaš dobro.
Elena: I osećam se dobro. Ove šnicle sa lukom su odlične. Kada završim sa njima pridružiću vam se u ćaskanju. Da nisam pošla sa vama , kao što sam htela, pokajala bih se. Prelepo je ovde, imamo vremena za zezanje i sve onoga što u gradu nismo mogli.

Vreme obilazka...
Havijer: Možemo krenuti. Zapamtite, nema odvajanja od grupe, jel to jasno?
Svi u glas: Da gospodine Havijere!
Havijer: Odlično, polazimo, hajde, bez zabušavanja.
...
Havijer: Ovo što vidite sa leve strane to je drvo bolesti i smrti. Legenda kaže da pre mnogo hiljada godina neka zla veštica zasadila je ove žute bobice koje vidite i rekla: "Ako iko ikada stavi ovaj plod u usta umreće". Mnogi naučnici su proučavali ovo, ali nažalost niko nije stigao do bilo kakvog rezultata.
Elena: Hej pogledajte, ona cura iz grupe, šta radi tamo dole, mislim da joj prilazi zmija?
Havijer: Devojko ostani mirna, ne pomeraj se.
Zmija ju je ujela.
Havijer: Molim vas, svi nazad, šetnju ćemo nastaviti popodne.

Nekoliko sati kasnije. Hose i Elena šetaju pored kućica.
Havijer: Deco, kako ste?
Elena: Dobro smo, vi?
Hose: Šta se dogodilo onoj devojci što ju je ujela zmija?
Havijer: Verujte mi. Ne želite da znate.
Hose: Dajte molim vas, brinemo se.
Havijer: Ne, ne, molim vas, ne mogu.
Elena: Gospodine Havijere, imamo pravo da znamo šta se dešava.
Havijer: Dobro, dobro, kad već insistirate. Ta devojka, Alehandra, prekršila je jedno pravilo i odvojila se od grupe, ujela ju je zmija otrovnica, otrov se proširio po celom telu, nismo imali opremu za operaciju i...
Hose: I... i šta?
Havijer: I znate onda šta joj se dogodilo.

Kraj 6. epizode...

Ostrvo Mrtvih
7. Epizoda

Elena: Molim, nije valjda mrtva?
Havijer: Zabranjemo mi je da govorim o tome, molim vas.
Bobi i Migel dolaze.
Bobi: Šta se ovde dogodilo?
Hose: Devojka koju je ujela zmija, umrla je.
Migel: Šta, to je nemoguće?
Elena: Tako je! I da niste zucnuli o ovome nikom, Havijer nam je rekao da niko ne sme saznati.
Migel: Elena, Lina i Rosita te čekaju u vašoj kućici.
Elena odlazi.

U kućici 13. Elena ulazi.
Lina: Gde si bila?
Elena: Šetala sam sa Hoseom. Dogodila se tragedija. Havijer nam je rekao u tajnosi...
Rosita: Šta, šta je rekao?
Elena: Ona devojka što ju je ujela zmija, nije preživela ujed.
Lina: Šta?
Kuc kuc*
Elena: Neko lupa!
Lina: Ja ću, to su sigurno ovi naši.
Lina otvara vrata. Ispred stoje dve devojke.
Oba dve u glas: Zdravo! Mi smo Marina (Margarita Magana) i Ana (Sofia Lama), iz 12 - tice. Došle smo da se upoznamo.
Lina: O svakako, uđite.
Elena: Da, baš nam sada treba društvo.
Ana: Znam, zato smo i došle.
Lina: Sedite slobodno! Kako vam se čini ostrvo.
Ana: Zanimljivo. Samo brinemo za onu devojku od jutros, što ju je ujela zmija,
Rosita: Zar neznate, ona je m...
Elena: Ona je mnogo dobro, oporavlja se. To si Rosita htela da kažeš, jel tako?
Rosita: Pa da, to sam htela... valjda.
Marina: Stvarno, to je baš lepa vest. Koliko...
Marinu prekide tresak u sobu. Ulaze Hose, Bobi i Migel.
Lina: Bože dragi, kako to ulazite, imamo goste?
Hose: A gosti su?
Lina: Ovo je moj dečko Bobi, ovo je Rositin Migel, i ovo je Elenin Hose. Momci: Ovo su Ana i Marina, naše komšike iz broja 12.
Marina: Videćemo se mi ponovo, idemo sad.
Svi i glas: Ćao!
Bobi: Hahahaha, koje su vam ove dve?
Elena: Pa rekla je Lina, iz 12 - tice su.
Hose: I šta hoće.
Elena: Odekle ja znam, došle su kao da se upoznamo.
Rosita: Nešto mi smrdi kod njih, sumnjive su mi.
Bobi: Mislim da bi trebalo da ih otkačite, šta će vam one!?
Lina: Ama šta vam je, šta hvali curama? Došle su samo da se družimo malo.
Hose: Baš su nam skrenule misli, mi smo došli da porazgovarmo o...
Elena: Suta ćemo o tome. Ajde sad napolje, ako vas neko vidi ovde nadrljaćemo i mi i vi.
Hose: U pravi si, vidimo se sutra.
Njih toje izlaze.

Kasnije...
U sobi 14. Svi su u krevetu. Bobi ustaje i oblači se.
Bobi: Spremni ste za polazak?
Hose: Gde?
Bobi: Kako gde, idemo u onoj kuli na vrhu brda. "Auuuuu", sećaš se?
Migel: Jel si ti čist, tamo je zabranjeno!?
Bobi: Pa šta, niko nas neće videti, svi spavaju sada.
Hose: Buncaš.
Bobi: Ja odoh, vi ako hoćete stignite me.
Bobi izlazi i polako zatvara vrata.

Kraj 7. epizode...

Ostrvo Mrtvih
8. Epizoda

Jutro je. Hose i Migel su u svojoj kućici, razgovaraju.
Hose: Ne mogu da verujem, Bobija nema, prošla je cela noć.
Migel: Smiri se, znaš njega, možda se samo našalio, mora da je tu negde.
Elena, Lina i Rosita ulaze.
Elena: Ćao, kako ste.
Migel: Dobro smo, vi?
Rosita: Gde je Bobi?
Migel: Ovaj... on je...
Hose: Rećićemo ti istinu. Bobi je noćas otišao i zabranjenoj kuli.
Rosita: Šta?
Hose: Tako je, nije hteo da nas sasluša...
Rosita: Zašto ga niste sprečili?
Migel: Nismo mogli, bio je uporan.
Rosita: Kakvi ste vi to drugovi, zašto niste krenuli za njim, ne mogu da verujem!
Rosita izlazi i treskom zatvara vrata.
Lina: Šalite se, zar ne?
Hose: O Bože, zar bi se šalili za takvu stvar.
Elena: Hajdemo na doručak, pa ćemo videti kasnije šta ćemo?

Na doručku...
Havijer: Imamo važno obaveštenje: Noćas je jedan učesnik prekršio pravilo i otišao u kuli na vrhu brda. Naša ekipa ga je tražila, nisu uspeli da pronađu ništa. Posle doručka svi ćete biti podeljeni u grupe, imate spisak na ulazu. Plovićemo okeanom, svako će dobiti mapu.
Rosita prilazi Havijeru.
Havijer: O zdravo sine, kako si?
Rosita: Kako sam, molim vas, Bobija nigde nema, a vi još organizujete plovidbu?
Havijer: Pa šta treba da radim, da oplakujem njegovu smrt?
Rosita: Kako to mislite... "smrt"?
Havijer: O Bože dete, rekao sam sto puta, ko tamo ode, nikad se više ne vraća. Sad molim te idi jedi i pogledaj listu sa kim ideš na plovidbu.
Rosita: Molim, čekajte... O Bože!

Kasnije... Svi gledaju listu.
Elena: Sa Anom i Marinom sam, o Bože ne?
Lina: Koje su ove dve sa kojima sam ja?
Elena: Neznam, ovo mi se uopšte ne sviđa, mnogo brinem za Bobija.
Hose i Migel im prilaze.
Migel: Ima li vesti o Bobiju?
Lina: Nema, niko ga ni ne spominje.
Elena: Ovde se dešava nešto veoma čudno.
Migel: Elena, ti si Anom i Marinom?
Elena: Da, nažalost.
Hose: Čudno, mene su ubacili samo sa Migelom.
Lina: Kada je pravljen ovaj spisak.
Elena: Valjda juče.
Lina: Pogledaj, nige nema Bobija, kako to da su znali unapred šta će mu se desiti.
Hose: U pravu si... I gde je Rosita, nigde je ne vidim?

Nekoliko sati kasnije. Plovidba je počela. Elena, Marina i Ana ulaze u čamac.
Marina: Jel znaš da veslaš, mi nemamo pojma?
Elena: Nisam baš dobra u tome, ali znam pomalo.
Ana: Super, hajde, hoćemo li krenuti?
Elena: Da, pogledajte mapu, gde idemo?
Marina: Pravo, i kada stignemo do velikog hrasta skrećeme levo.
Kasnije...
Elena: Gde sada treba da idemo?
Marina: Čekaj, čekaj, gde smo stali, aha...
Marini mapa ispada iz ruke i pada u vodu.
Elena: Šta si to uradila, kako ćemo sad ići dalje.
Ana: Bolje da se vratimo.
Elena: Kako ćemo se vratiti? I za povratak nam treba mapa, pogledaj, voda se njiše, počela je i kiša da pada, dolazi oluja.
Marina: Osam je sati, trebalo je već i da smo stigli, i da smo se vratili.
Elena: Ne mogu da verujem. Izgubljene smo na sred okeana u malom čamcu, a i dolazi oluja.
Ana: O Bože, pogledajte koliki talas ide.
Marina: Elena, veslaj, brzo, bilo gde!
Elena: Nema svrhe, kasno je.
Talas potapa čamac koji se prevrće. Devojke padaju iz njega.

Kraj 8. epizode...

Ostrvo Mrtvih
9. Epizoda

Hose: Elena, krofnice, budi se.
Elena: Šta, gde sam?
Havijer: U svojoj si sobi, dobro si?
Elena: Šta se dogodilo?
Lina: Čamac u kome ste plovili se prvrnuo, ti si se spaslisa, talasi su te izbacili na obalu.
Elena: A Marina i Ana, gde su one?
Havijer: Voda ih je odnela, nismo uspeli da ih nađemo.
Elena: To je nemoguće, zašto ih nisam spaslila, zašto nisam veslala.
Hose: Krofnice nisi ti kriva, tako je moralo biti.
Elena: Ne, ne mogu da verujem.
Havijer: Hajde požurite, uskoro će doručak.

Na doručku...
Migel: Elena, dobro si?
Elena: Nisam dobro, kako mogu biti, hoću da idem odavde, hoću kući.
Lina: Sutra su pozivi, pozvaćemo naše i rećićemo im šta se događa.
Elena: Pogledajte koliko su mesta prazna, šta se dogodilo sa svom tom decom, nema nas ni 30.
Migel: Ko zna kakvo je ovo mesto, Havijer je mnogo čudan, uopšte ne brine...
Elena: Gde je Rosita?
Hose: Neznamo!
Elena: Kako neznate?
Lina: Nestala je, tražili smo je dugo, nismo uspeli da je pronađemo.
Elena: Molim? Prvo su nestal Bobi i ona, sad ćemo i mi, samo je pitanje da li će se iko živ vratiti kući.
Havijer: Za 15 minuta svi momci dođite do starog hrasta, idemo na utakmicu, igraćemo fudbal.
Migel: Samo mi još treba.

Kasnije...
Havijer: Podeljeni ste u grupe. Hose, ti ćeš braniti u belom, Migele ti u crvenom timu. Krenite!

U kućici 13, Elena i Lina odmaraju:
Lina: Nešto mi govori da se momci neće vratiti sa utakmice.
Elena: Zašto?
Lina: Neznam, nešto mi tako govori, mislim da ćemo na ostrvu ostati samo mi devojke, 15 - tak koliko nas i ima.
Elena: Sećaš se one vračare u avionu?
Lina: Sećam se... zažto?
Elena: Otićiću kod nje, možda ona zna šta se ovde događa.
Lina: Kako ćeš je naći?
Elena: Znam gde je, hoćeš li sa mnom ili ćeš me sačekati ovde?
Lina: Gde smem da ostajem sama, hajde idemo.

Kasnije...
Lina: Ja ću te sačekati ovde.
Elena: Zašto?
Lina: Ne ulazi mi se u taj šator.
Elena: Kako hoćeš.
Mogu li?
Vračara: Elena, pa to si ti, uđi dete.
Elena ulazi.
Lina: Nemoj se zadržavati.
Elena: Ne birini.

Na utakmici. Svi viču, deru se. "Dodaj, dodaj". Migel šutira loptu, lopta pogađa jednog dečka koji krvav pada bez svesti.
Migel: Hej, jesi li dobro?
Havijer: Odmaknite se svi, hajde polazite. Gotova je utakmica, neka svi uđu u svoje kućice do ručka.

Elena je u šatoru.
Vračara: Zašto me to pitaš?
Elena: Zato što želim da znam. Da li ću se živa vratiti kući ili ne.
Vračara: Sećaš se kada sam ti u avionu rekla da donosiš tugu, bol i smrt?
Elena: Naravno da se sećam.
Vračara: Epa to je istina, nisam te lagala, da nema tebe ništa od ovoga se nebi dogodilo.

Kraj 9. epizode...