Re: Una historia de amor/Ljubavna prica

Sub 19 Nov 2016, 16:58

Epizoda 9.

Maks I ja smo seli na kauc jedno do drugoga, a Flor je stajala ispred nas I prodorno gledala cas u mene, cas u Maksa.

“Kakvu igru igrate vas dvoje? Ja sam pokusala da razumem ono sto sam cula, ali potpuno mi je neshvatljivo. Kako je moguce da ste vas dvoje napravili bebu pre tri meseca, a upoznali ste se ovde pre nekoliko dana?”, pitala je sasvim ozbiljnim tonom.

“Znamo se od ranije, tacnije od pre tri meseca”, rekao je Maks.

“Vas dvoje ste zajedno? Zasto ste se onda pravili da se ne poznajete?”, zvucala je pomalo ljutito.

“Nismo zajedno, Flor. To, odnosno beba, ispalo je slucajno”, pokusala sam da objasnim.

“Aha, razumem. Niste planirali bebu, ali se dogodila, a vi ste u medjuvremenu raskinuli I sada ste zapravo saznali da ocekujete bebu. Bicete ponovo zajedno, zar ne?”

“Ne, Flor. Krivo si razumela. Nismo nikada bili par. Bili smo, kako da ti objasnim...”, razmisljala sam kako da se izrazim, a da to ne zvuci previse jadno.

“Kombinacija”, uzviknuo je Maks I ja sam ga prostrelila pogledom.

“Kombinacija?”, upitno nas je pogledala Flor.

“Pa da. Znas, meni je bilo potrebno to, njoj je bilo potrebno, pogodilo se mesto I trenutak iii...”, Maks je objasnjavao, a ja sam crvenela.

“I vas dvoje ste se iskombinovali”, nasmejala se Flor.

“Pa tako nekako. Posle je svako otisao na svoju stranu. Ja cak nisam zapamtio ni kako se ona zove.”

“U redu je, Maks. Shvatila je”, rekla sam upozoravajuci ga da prekine.

“Joj duso moja, mogu da zamislim kako si se osecala kada si saznala da ocekujes bebu”, prigrlila me je Flor.

“Ne mozes ni da zamislis, Flor. Prihvatiti cinjenicu da ocekujes bebu sa nekim ko preferira ta kombinovanja, kako ti kazes, stvarno je bila strasna”, zadirkivala sam Maksa.

“To je proslost, a uostalom nisi ni ti svetica”, odgovorio mi je.

“Ne zelim vise da slusam o tome. Vi mladi, bas nemate obicaj da koristite mozak u takvim situacijama”, rekla je Flor smeseci se.

“E neka ti je rekla”, bockala sam Maksa.

“Ma kladim se da ga ni ona u nasim godinama nije preterano koristila u tim situacijama”, zadirkivao ju je Maks.

“Skraticu ja tebi jezik”, nasmejala se Flor rumena u licu.

“Flor, imas li nekih cokoladica? Mnogo mi se jedu”, osecala sam da bih mogla celu cokoladu slistiti iako je bila skoro ponoc I takve stvari nisu bile pozeljne u to doba.

“Nemam. Pojela si danas sve ono sto je bilo. Evo, buduci tata moze otici da kupi”, predlozila je Flor.

“Cokoladice u ovo doba? A I malo pre smo zavrsili sa vecerom. Nemoguce je da si opet gladna”, bunio se Maks.

“Pa nisam ja kriva. Tvoje dete trazi cokladu I ti kao dobar otac bi trebao da odes do prodavnice I da je kupis.”

Maks je prevrnuo ocima I pogledao Flor.

“Sta me gledas? To ti je tek pocetak. Negde sam citala da je Britni Spirs zelela da jede zemlju u trudnoci”, govorila je Flor.

“Mozda bi mi bilo lakse da zeli zemlju. Ne bih morao u ponoc da idem u potragu za cokoladicama.”, ustao je, a ja sam se nasmejala.

“Vracam se za 15min”, rekao je I izasao.

“Ana, Ana!”, cula sam kako me neko doziva I otvorila sam oci.

“Oh, Maks. Zasto me budis? Koliko je sati?”, govorila sam trljajuci oci.

“Skoro je 1. Nisam mogao da nadjem tako brzo prodavnicu koja radi ovako kasno. Evo, doneo sam ti ono sto si zelela.”, nasmesila sam se kada mi je pruzio veliku cokoladu.

“Izvini, zaspala sam. Nisi morao toliko da se mucis I trazis prodavnicu koja radi”, sada mi je bilo zao sto sam ga naterala u pola noci da luta gradom.

“Nisam smeo da rizikujem. Mozda bi mi dete jednog dana doslo I reklo aaaa secam se jednom dok sam bio jos u stomaku I jele su mi se cokoladice, a ti nisi zeleo da ides da mi ih kupis”, zakikotala sam se dok sam stavljala kockicu cokolade u usta.

“Bas si luckast”, rekla sam I razbarusila mu kosu kao sto je I njegova majka uradila.

“Mrzim to”, rekao je nabusito.

“A ja volim da te nerviram.”

“Primetio sam”, ustao je.

“Ides?”, upitala sam.

“Trebamo malo I odspavati ove noci.”

“U pravu si. Hvala za cokoladu”, nasmesila sam mu se.

“Laku noc”, sapnuo je I izasao.

Ned 20 Nov 2016, 23:08

Epizoda 10.

Prosla je cela nedelja od vecere sa Maksovom mamom. Ona je tokom nedelje porucivala po Maksu da odem kod nje, da se dogovorimo oko renoviranja decije sobice, ali ja sam izbegavala stalno trazeci neke izgovore. Stvarno nisam mogla da se bavim time sa njom I da joj obecavam nesto sto se nece ostvariti. Nisam znala dokle je Maks planirao da je tako obmanjuje, ali plasila sam se kako ce reagovati kada sazna pravu istinu.
Buduci da sam bila na izmaku treceg meseca, odnosno poslednjeg meseca u prvom trimestru, neki simptomi trudnoce su poceli da budu sve izrazeniji. Narocito me je iznenadila povecana osetljivost cula mirisa. Verovali ili ne, mogla sam da nanjusim dim Florinih cigareta, iako je pusila napolju, a prozor na mojoj sobi bio je zatvoren. Osim zamora I pospanosti koji su me izludjivali, bilo je tu I mokrenje na svakih 15-ak minuta. U toku noci bih ustajala I po desetak puta radi mokrenja. Glavobolje su bile ucestalije, vrtoglavice, gorusica I otezano varenje. Primetila sam I da sam dobila na kilazi. Odeca mi je postala tesna u predelu stomaka I grudi koje su takodje postale punije. Jednom sam primetila Maksov pogled na njima I tada mi je rekao da je jedna od dobrih stvari u trudnoci ta sto muskarci imaju neuporedivo bolji pogled na zensko poprsje nego ranije. Kada bi izvalio tako neku glupost postajala bih jos razdrazljivija nego sto sam inace bila tako da se on trudio da se ne zadrzava mnogo kraj mene I da ne govori mnogo. Naucio je da uglavnom samo treba da cuti I klima glavom.
Flor je pozajmila od svoje prijateljice neku jako debelu knjigu pod naslovom “Sta da ocekujete dok cekate bebu”. Veceri smo obicno provodile sedeci I listajuci je. Bilo je dosta korisnih stvari, ali I dosta stvari koje su me zabrinjavale I plasile. Pocela su da me muce I razna druga pitanja kao npr hoce li sa bebom biti sve u redu, da li cu biti srecna kada dobijem bebu, da li cu umeti adekvatno da se staram o njoj, da li je bolji carski rez ili prirodni porodjaj I jos mnogo toga.
Danas imam zakazanu kontrolu kod ginekologa I Maks je insistirao da podje sa mnom. Umirao je od zelje da vidi malenu tackicu na monitoru, a doktorka je rekla da cemo na danasnjem pregledu cuti I otkucaje bebinog srca. I evo nas, sedimo jedno kraj drugoga u malenoj cekaonici pred ordinacijom moje doktorke I cekamo da nas prozovu. Sedimo I cutimo. Maks je danas nesto neuobicajno cutljiv. Sedi I posmatra slike sa poprecnim presecima zenskih unutrasnjih organa koje su bile nalepljene na plakatima koji su visili na zidu.
“Nisam znao da ovo izgleda ovako zastrasujuce”, promrmljao je u jednom trenutku.
“Sta?”, upitala sam ga sa osmehom.
“Ovi vasi organi. Zenski polni organ, materica I to. Sve sami kanali, tuneli, vijuge. Ja nisam mogao da zamislim da je to toliko komplikovano. Verujem da vecina muskaraca misli da je trudnoca jednostavna stvar. Prodje devet meseci I eto deteta. Da sam pre cetiri meseca znao kakve sve peripetije postoje u trudnoci ti I ja danas ne bi sedeli ovde.”
“Znas, ja te ne primoravam da ucestvujes u ovome”, rekla sam pomalo uvredjeno.
“Ja zelim ovo.”
“Da, da te ne bi kasnije grizla savest”, dodala sam.
“Ne, Ana. Ja volim ovu bebu. Mozda nisam najbolji u ovome, ali trudim se. Razumi me.”
Vrata doktorkine ordinacije su se otvorila I mi smo zacutali. Jedna trudnica je izasla zajedno sa svojim partnerom I doktroka se pojavila na vratima.
“Ana, izvoli, sada si ti na redu”, rekla mi je sa smeskom I ja sam ustala.
“A ja?”, skocio je Maks sa stolice.
“Oh, ovde imamo jednog nestrpljivog tatu. Sacekajte par minuta da pripremimo mamu za pregled I onda cemo vas pozvati da nam se pridruzite unutra”, rekla mu je doktorka I zatvorila vrata za nama.
Unutra su me pripremili za ultrazvucni pregled I malo sam porazgovarala sa doktorkom o tome kako se osecam. Bila je jako prijatna I fina zena I sama njena licnost me je umirivala I pruzala neku vrstu sigurnosti.
Nakon par minuta pozvali su I Maksa. Usetao je pomalo nesigurno I stao kraj stola na kome sam lezala. Sestra je razmazala gel po mome stomaku, a doktorka je okrenula ekran ka nama I otpocela pregled. Maks je sve to posmatrao cutke, siroko otvorenih ociju.
“Buduci da zavrsavas sa svojim prvim trimestrom u trudnoci, konacno ces moci da odahnes I da uzivas jer ce se polako neprijatnosti poput mucnine, umora I glavobolje izgubiti. U ovom periodu materica se pomera na gore I ka napred, tako da vise nece pritiskati besiku. To znaci da ce se I odlasci u toalet smanjiti, bar na neko vreme”, govorila je doktorka.
“To su zaista fantasticne vesti”, rekla sam sa olaksanjem.
“Sansa da dodje do spontanog pobacaja je sada manja, s obzirom da izlazis iz prvog trimestra. Kao sto mozete da vidite, sa 12 nedelja beba je vec potpuno formirana. Ima sve organe, misice, udove I kosti. Od sada pa do rodjenja samo ce rasti I sazrevati. Glava postaje okrugla. Vidi se I kicma, rukice I nogice I na prstima ruku I nogu pocinju da rastu I nokti.”
Maks je zackiljio u ekran pokusavajuci da vidi sve to o cemu je doktorka govorila.
“Ja nista ne vidim”, sapnuo mi je I ja sam se nasmesila.
“Vasa beba se jako lepo razvija. Duzina bebe je oko 60mm, a teska je 15 grama sto je idealno za ovaj period. Sada cu snimiti jednu slicicu vase bebe. Verujem da bi tata voleo da je ima.”
Lice mi se razvuklo u osmeh. Osetila sam neko neopisivo blazenstvo. Kao da sam dobila krila, kao da mogu da letim, kao da sam najsrecnija osoba na celoj planeti.
Doktorka je pruzila Maksu malu crno-belu slicicu I on se zagledao u nju.
“Dopada li ti se?”, pitala sam ga.
Spustio se blize meni, uzeo moju ruku u svoju I pogledao me. Oci su mu blistale I mogle su se nazreti suze u njima.
“U zivotu nisam video nista lepse. Hvala ti do neba na ovome!”, prosaptao je.
Suze! Placem! Srecna sam! Oh moji ludi hormoni!
Odjednom su prostoriju ispunili zvuci otkucaja srca. Boze! Kakvog li predivnog zvuka!
“Ovo su otkucaji vase bebe”, rekla je doktorka.

Maks je plakao, ja sam plakala. Nisam mogla zamisliti nista lepse, kao da sam se nasla u samom raju.

“Kada cemo znati pol?”, upitao je Maks doktorku.

“Polako tata. Imamo preglede na svake dve nedelje I znacemo cim beba bude zelela da nam pokaze”, odgovorila je ona sa smeskom.

“Zeleo bih takodje da vam postavim jos neka pitanja vezana za trudnocu kako bih se sto bolje pripremio za ulogu koja mi predstoji”, govorio je Maks, a ja sam zinula od iznenadjenja.

“Samo izvolite”, odgovorila je doktroka.

“Da li mislite da bih trebao da prisustvujem porodjaju?”, pitao je.

“Odluka je na vama. Medjutim, pre nego sto donesete odluku svakako se preispitajte da li ste spremni za tako nesto. Ukoliko imate I najmanju nedoumicu ili strah najbolje je da odustanete od toga. Mnogo je vaznije da budete potpuno pribrani I smireni kada dodje vreme za porodjaj jer ce to pozitivno uticati na mamu I njeno stanje”, objasnila je doktorka.

“Takodje me brine da li cu biti spreman za ulogu oca kada dodje beba? Da li cu moci jednako dobro da se brinem o bebi kao I majka? Sta ako budem los? Sta ako mi jednostavno ne ide?”, cula sam zabrinutost u njegovom glasu.

“Ocevi obicno grese jer veruju da ne umeju da se staraju o bebi jednako dobro kao mama, pa obaveze oko beba prepustaju njima. Zbog toga bi bilo dobro da u toku trudnoce posetite nekog prijatelja ili rodjaka koji ima bebu I koji bi mogao da vas uputi I pokaze neke stvari oko brige o bebi. Na kraju ce te I sami zakljuciti da su te stvari prilicno jednostavne I da se veoma brzo nauce.”

I tako su doktorka I Maks razgovarali jos narednih pola sata o takvim stvarima. Ja sam ih slusala sa uzivanjem. Bila sam ponosna na Maksa. Stvarno se trudio I to me je jako, jako radovalo.