Horhe Salinas o telenovelama, tabuima i ljubavi prema španskom filmu: Almodovaru bih nosio kofere

[You must be registered and logged in to see this image.]

Da sam kojim slučajem rođen u Španiji, sigurno bih bio deo Almodovarovog carstva, makar kao mirođija neke od njegovih bezobrazno ljutih „bioskopskih paelja“. Ma, njemu bih nosio i kofere. Zaljubljenik sam u evropski film, u njegovu lucidnost, ljudskost i harizmatičnost. Tamo sve pršti od genijalnosti, zato što je njihovim autorima osnovni motiv umetnost, a ne biznis. Glumom sam počeo da se bavim zbog filma, ali prisiljen sam da radim za TV jer je meksička kinematografija u zapećku - kaže ekskluzivno za „TV novosti“Horhe Salinas (46), junak telenovele „Žena koja nije mogla da voli“ (Pink).

Mada ne postoji mesto na kugli zemaljskoj gde ulogama zavodnika – u sapunicama „Tri žene“, „Marijana“, „Vrela krv“ (u kojoj je igrao sa suprugom Elisabetom Alvares)… – nije otimao uzdahe lepšem polu, ljubiteljima dobrog filma možda je zapao za oko u (trećoj priči) za Oskar nominovanog „Pasjeg života“ (2000). U biografiju je upisao tek šest bioskopskih naslova, ali svaki od njih je bio hit ili bar rušitelj tabua. Uprkos imidžu tradicionalnog mačo muškarca, Salinas se ne libi da na velikom ekranu uskoči u kožu lošeg momka, skine se do gole kože ili vodi ljubav s muškarcem. Glumački apetiti su mu oduvek bili veliki, ali je, kaže, odavno pregladneo od puste želje za dokazivanjem:

- Žao mi je što u Španiji nisam ranije okušao sreću. Holivudsko bleštavilo me nikad nije privlačilo. Razočaran sam što moj narod nema motivaciju da oživi sedmu umetnost – kojom smo u prvoj polovini 20. veka dominirali u Latinskoj Americi. Uveren sam da će publika, ukoliko joj ponudimo dobru priču, napraviti redove ispred blagajni. Ali pre toga neko mora ekonomski da nas podrži, jer država neće. S njom se igramo gluvih telefona. Oni koji nas vode ne shvataju da narod bez filma – kulture uopšte – nije narod.

* Kakvo mišljenje imate o telenovelama, koje su vas, da se ne lažemo, proslavile?

- Glumac sam i na meni je da branim svoj posao i nađem opravdanje za svaku ulogu, bilo da je reč o Šekspiru ili sapunici. Sve i da meksička kinematografija sutra procveta, telenovele će ostati neizbrisiv deo moje biografije. Imam poštovanje prema njima jer mi donose sigurnost.

* Kako je neko koga su uloge zavodnika napravile poželjnim ljubavnikom pristao da glumi muškarca s problemima sa erekcijom u filmu „Crvene usne“?

- Muškarac koji kaže da mu se to nikad nije dogodilo je onda jedini takav srećnik na kugli zemaljskoj. Prihvatio sam ulogu jer je to bio odličan način da se našalim na svoj račun. Dok sam čitao scenario, uhvatio sam sebe kako mi se baš u tom trenutku dešava ista stvar. Nije važno da li je uzrok čašica više ili stres, jednostavno postoje situacije u kojima ne možeš. I nije sramota da to izgovoriš naglas. Naprotiv, to te čini većim muškarcem. Ukoliko to ne učiniš, dopuštaš mašti da izrodi suluda pitanja, čak i ono da možda nisi gej. Previše pažnje posvećujemo „mačizmu“, ali uz poverenje i otvorenu komunikaciju s partnerom – život se može vratiti u normalu. To je poruka filma, koju smo uvili u urnebesnu seksi komediju.

* Koliko je bilo potrebno hrabrosti uhvatiti se u koštac s protivnicima homoseksualne populacije, odglumivši u filmu „Druga porodica“ čoveka koji s gej partnerom usvaja dete?

- „Druga porodica“ nije film o homoseksualizmu i ne pokreće pitanje da li istopolnim partnerima treba dozvoliti da se venčaju ili ne. To je priča o novoj porodičnoj strukturi u kojoj nije bitno ko je majka, a ko otac, već zdravorazumske metode kojima se vaspitava dete. One počivaju na toleranciji. Živimo u vremenu u kom se svi zalažu za poštovanje različitosti. Mada sam verujem u tradicionalnu porodicu, smatram da svako ljudsko biće ima pravo da bira s kim će živeti u društveno priznatoj vezi. Ipak, teško da ćemo jednim filmom promeniti bilo šta.

* Da li je bilo teže obnažiti se u „Crvenim usnama“ ili ostati imun na nagu Silviju Navaro, s kojom delite kadar i u najnovijoj telenoveli „Moje srce je tvoje“?

- Bile su dovoljne samo dve rečenice zapleta da poželim „Crvene usne“. Međutim, tek prilikom čitanja celog sinopsisa shvatio sam da film obiluje seksi scenama, ali imao sam poverenje u scenaristu i režisera Rafaela Laru. Onda se javio drugi problem. Kako nag da se ne unervozim pored lepotice kakva je Silvija? Ona, znate, ima izuzetno lepe grudi, a ja sam muško. Ironija je kad snimate scenu u kojoj se vaš lik moli da „može“, a vi u sebe vrištite na „drugara“: „Budi miran!“ ( haha

). Vodio sam računa gde je dodirujem, kako ne bi pomislila da sam manijak.

Horhe Salinas o telenovelama, tabuima i ljubavi prema španskom filmu: Almodovaru bih nosio kofere

Horhe Salinas o telenovelama, tabuima i ljubavi prema španskom filmu: Almodovaru bih nosio kofere

Komentari