Re: Misterio de una Calle / Misterija jedne ulice

Stvarnost ili halucinacija?

Misterio de una Calle / Misterija jedne ulice
VEČERAS U 20:00!

Misterio de una Calle
- Misterija jedne ulice -

U prethodnoj epizodi

Estefania: (čita) Znam gde si bio juče u ovo vreme! (gleda u Adrianu) Odakle ti ovo?
Adriana: Našla sam na stolu, pored flaše viskija.
Rodrigo: (gleda u papir i razmišlja) Da, ovo bi moglo imati neke veze sa Marininim ubistvom. (gleda u Estefaniu) Gde je vaš muž sada?
Rodrigo: Dobar dan! Gospodine Everardo morate da pođete sa mnom na još jedan razgovor!
Everardo: (nervozan trese nogu velikom brzinom) U redu! Reći ću vam! Te noći sam bio sa Marinom!

Epizoda 4

Rodrigo: Zašto mi to odmah niste rekli?
Everardo: Zato što bi vi pomislili da sam je ja ubio, a nisam.
Rodrigo: Još uvek ne mogu da vam verujem da niste. Šta ste radili sa njom te noći?
Everardo: Išli smo u hotel. Njene najbolje drugarice mnogo toga ne znaju o njoj, ja znam.
Rodrigo: Šta to?
Everardo: Pa, kad sam već počeo da pričam reći ću vam sve. Marina je radila kao prostitutka.
Rodrigo: (iznenađeno) Sve sam očekivao, ali ovo ne. Nastavite, molim vas.
Everardo: To su mi rekle kolege sa posla. Spavali su sa njom i platili joj. (priseća se) Te noći sam se posvađao sa Estefaniom oko jedne, za mene, jako bitne stvari. Rekla mi je da ne može da zatrudni. Možda sam malo preterao sa mojom reakcijom, ali to je bio šok za mene i stvarno nisam očekivao da će mi tako nešto reći. Naljutio sam se, izašao iz kuće i razmišljao gde da idem. Setio sam se šta su mi kolege rekle.

Huan: Da li znaš da jedna tvoja komšinica radi kao prostitutka?
Everardo: Nemoj da zezeaš! Koja?
Huan: Ona što je poslednja došla. Marina!
Everardo: Ne mogu da verujem! Estefania mi je baš pričala kako je fina devojka. A kako ti to znaš?
Huan: Pa, spavao sam sa njom.
Everardo: (smeška se) Ne mogu da verujem! I? Kakva je?
Huan: Veruj mi, nije mnogo skupa, a fenomenalna je! (obojica se smeju)

Everardo: Otišao sam kod nje i pokucao na vrata. Ona je otvorila.

Marina: Everardo?
Everardo: Zdravo. Izvini što dolazim ovoliko kasno, ali...
Marina: Ma, nema veze. Šta je bilo?
Everardo: Posvađao sam se sa Estefaniom.

Everardo: Ušao sam unutra. Tešila me je možda 15-20 minuta, a onda sam joj se približio i počeo da je ljubim. Odgurnula me je i rekla kako ne želi to da radi jer joj je Estefania drugarica. Ja sam joj pokazao novac.

Marina: (gleda u novac) Everardo! Odakle znaš?!
Everardo: Rekao mi je Huan.
Marina: Ne mogu da verujem! Ja to ne mogu sa tobom!
Everardo: Molim te! Estefania neće saznati! Treba mi sad to!

Everardo: Razmišljala je, razmišljala i onda je pristala pod uslovom da idemo u hotel. Otišli smo, uradili to. Posle 15 minuta dao sam joj novac i prvi napustio hotel. Dalje je sve bilo kao što sam vam rekao.
Rodrigo: Vaša supruga je rekla da ste spavali kod kuće.
Everardo: (iznenađeno) Ne! Spavao sam kod Huana!
Rodrigo: U redu. Hvala vam. (Everardo ustaje) Ja vam verujem, ali ne znam da li će moje kolege. Nemojte biti iznenađeni ako jednog dana dođemo da vas uhapsimo. (Everardo je samo klimnuo glavom i bez reči napustio kancelariju)

16:52 – kafić u centru grada

Everardo sedi za šankom i pije viski. Uzima mobilni telefon.

Everardo: Halo! Huan?
Huan: Everardo? Ti si?
Everardo: Da, ja sam. Šta radiš?
Huan: Spavao sam dok me nisi pozvao. (smeje se)
Everardo: Izvini, nisam hteo da te probudim. (pravi pauzu nekoliko sekundi) Sve sam rekao policiji.
Huan: Šta?! Gde si?!
Everardo: Ne brini, nisu me uhapsili. Veruju mi. Trenutno sam u Cafe cafe-u. Ako želiš dođi da popričamo.
Huan: Odmah dolazim! (prekida)

Estefania je kod kuće sama. Sedi na krevetu i razmišlja.

Estefania: Da li sam pogrešila? Možda nije trebalo da odem sa Adrianom u policijsku stanicu. Šta ako ga uhapse?! (neko kuca na vrata, ona ustaje i otvara) Gabriela?
Gabriela: (plače) Estefania, mnogo mi je teško!
Estefania: (grli je) Gabi! Hajde, uđi! (obe sedaju na krevet)
Gabriela: Pravim se pred Lisandrom da sam ok, ali nisam uopšte! (još više plače) Ko je mogao da je ubije?! Zašto?!
Estefania: Gabi, slušaj! I meni je teško, svima je, ali moramo da se pomirimo sa tim. Sudbina je kriva, niko drugi!
Gabriela: Sutra je sahrana. Ne znam da li ću izdržati!
Estefania: Hoćeš! Ja ću biti uz tebe! I ne samo ja, nego i Adriana i Victoria! Sve četiri ćemo ovo zajedno proći i prebroditi. (ponovo neko kuca na vrata) Idem da otvorim. (otvara vrata) Lisandro, uđi.
Lisandro: Da li je Gabriela ovde?
Estefania: Jeste. Tamo je. (pokazuje prema dnevnoj sobi, Lisandro ulazi)
Lisandro: (prilazi Gabrieli) Ljubavi! Zašto si otišla?
Gabriela: Ljubavi, meni je mnogo teško, a ne želim tebe više da sekiram!
Lisandro: (podiže je) Hajde, idemo kući! Možeš da mi kažeš sve, ja sam tu za tebe! (polaze ka vratima)
Estefania: Lisandro. (on se okreće) Dođi. (odlaze u kuhinju) Moraš je odvesti kod psihijatra. Uopšte nije dobro.
Lisandro: Razmisliću o tome. Hvala ti. (okreće se i zajedno sa Gabrielom izlaze iz kuće)

Nedelja 29. novembar 2015.

U Gabrielinoj i Lisandrovoj kući su Estefania, Adriana i Victoria.

Adriana: Devojke, danas se opraštamo od Marine. (teku joj suze)
Estefania: Bila je jako dobra devojka. Šteta! Ogromna šteta. (takođe plače)
Victoria: Gabriela uopšte nije dobro. Najteže je podnela ovo od svih nas.
Estefania: Znam. Rekla sam Lisandru da je vodi kod psihijatra. Mislim da joj jedino on može pomoći. (ulazi Gabriela)
Gabriela: Da li ste spremne? (plače)
Victoria: (ustaje, kao i sve ostale) Idemo! (polako izlaze iz kuće sve 4)

10:45 – groblje

Sahrana je prošla. Adriana, Estefania, Gabriela i Victoria su još malo ostale. Gledale su u Marinin grob i plakale.

Adriana: (plače) Teško mi je, ali moramo da krenemo!
Estefania: (plače) Slažem se! Hajde! (gleda u Gabrielu)
Gabriela: Idemo! (prilazi spomeniku, ljubi ga i prva kreće, a za njom i sve ostale)

Na putu do svojih kuća su išle pešaka. Pričale su o Marini.

Victoria: Možda je glupo da pričam sad o tome, ali Marina nam nikada nije pričala o porodici.
Estefania: To sam i ja htela da kažem. Ne znamo ni ko su joj roditelji, da li su uopšte još uvek živi. Da li ima braću i sestre. Ništa.
Gabriela: Idem do njene kuće! (ostale devojke su je iznenađeno pogledale i sve četiri su zastale)
Victoria: Zašto?
Gabriela: Želim da uzmem neke njene stvari. Neću da joj ih neko ukrade.
Adriana: Idemo sve zajedno.
Gabriela: Ne. Želim da idem sama.
Adriana: Ali...
Gabriela: Pustite me, molim vas.
Adriana: Da li si sigurna?
Gabriela: Da. Sigurna sam. (odlazi)
Adriana: Baš je čudna. (okreće se prema ostalim devojkama) Idem ja. Vidimo se. (odlazi i ona)
Victoria: Ako ovako nastavi da se ponaša, poludeće. (gleda u Estefaniu) Hajde kod mene.
Estefania: Ne mogu. Umorna sam. Drugi put. (pozdravlja se i odlazi)

Gabriela ulazi u Marininu kuću. Ide prema spavaćoj sobi, međutim nešto joj odvlači pažnju u dnevnoj sobi. Kao da vidi nečije noge. Ulazi.

Gabriela: (iznenađeno i uplašeno) Marina?!

Kraj 4. epizode

ULOGE:

Catherine Siachoque / Gabriela Aguilar
Aylin Mujica / Estefania Soto
Susana Gonzalez / Adriana Hierra
Marlene Favela / Victoria Diaz
Adriana Louvier / Marina Vega
Ivan Sanchez / Everardo Soto
Fernando Colunga / Rodrigo Perez
Sebastan Rulli / Lisandro Aguilar
Aaron Diaz / Huan del Castillo

NOVA EPIZODA U SREDU!

Marina je živa?!

Misterio de una Calle / Misterija jedne ulice
VEČERAS U 20:00!

Misterio de una Calle
- Misterija jedne ulice -

U prethodnoj epizodi

Marina: Ne mogu da verujem! Ja to ne mogu sa tobom!
Everardo: Molim te! Estefania neće saznati! Treba mi sad to!
Everardo: Sve sam rekao policiji.
Gabriela: Idem do njene kuće! Želim da uzmem neke njene stvari. Neću da joj ih neko ukrade.
Adriana: Da li si sigurna?
Gabriela: (iznenađeno i uplašeno) Marina?!

Epizoda 5

Gabriela: Ne! Ovo mi se priviđa! (ide ka spavaćoj sobi)
Stani!
Gabriela: (vraća se u dnevnu sobu) Molim?!
Ne priviđa ti se! Ali ja nisam Marina!
Gabriela: Ne razumem!
Moje ime je Natalia. Ja sam Marinina sestra bliznakinja!

Everardo i Estefania su zajedno kod kuće posle 2-3 dana.

Everardo: I? Sumnjaš u mene?
Estefania: Zašto bih?
Everardo: Zbog papira.
Estefania: Znači ima veze sa ubistvom?
Everardo: Da. Mislim, sumnjali su da ima veze, ali nema. Ja nju nisam ubio!
Estefania: Šta si pričao sa policajcem?
Everardo: (razmišlja) Ništa. Ponovo je pitao gde sam bio te noći, ja sam mu rekao isto kao pre. Ne znam zašto sam mu toliko sumnjiv.
Estefania: Pa, ne znam. Ja ne sumnjam u tebe. Mislim, šta bi ti Marina uradila? Nisi je čak ni znao.
Everardo: Do kad ćeš se ljutiti na mene?
Estefania: Dok ne odeš odavde!

11:20 – Marinina kuća

Natalia: Znam da ti je čudno. Pretpostavljam da Marina nikada nije pričala o meni i našim roditeljima.
Gabriela: Ali zašto nije pričala?
Natalia: Zato što smo u svađi skoro godinu dana.
Gabriela: Da li si bila na groblju?
Natalia: Ne. Nisam mogla. Znala sam gde živi, pa sam zato došla ovde.
Gabriela: Ti živiš u Meksiko Sitiju?
Natalia: Ne. Živim u mestu blizu ovog grada, sa svojim roditeljima.
Gabriela: Skuvaću nam kafu. Pođi sa mnom. (odlaze u kuhinju) Zašto ste se posvađale?
Natalia: Ne mogu sada da pričam o tome. Saznaćete svi jednog dana. Samo mogu jedno da ti kažem, mnogo toga ne znaš o Marini.

Estefania je izašla iz kuće. Krenula je ka centru grada, ali je u poslednjem trenutku odlučila da ode do policijske stanice. Tražila je Rodriga, međutim on nije radio.

Policajka: Kako se zovete?
Estefania: Estefania.
Policajka: Preneću mu da ste ga tražili.
Estefania: Ne! Dajte mi njegov broj telefona, treba mi hitno.
Policajka: Ne smem.
Estefania: Kako se zovete?
Policajka: Dana.
Estefania: Dana, uradiću sve što želiš samo mi daj broj. Stvarno je hitno.
Dana: (razmišlja) U redu. (odlazi do kancelarije, posle nekoliko sekundi se vraća sa papirom u ruci) Izvolite.
Estefania: Hvala puno! Sutra od mene dobijaš poklon! (odlazi)

Everardo je kod Poncea i Adriane. Ispričao im je sve.

Everardo: Nisam smeo da joj kažem istinu. Odmah bi me okrivila.
Ponce: Mi ti verujemo.
Adriana: Nisi nam rekao šta si radio kod Marine?
Everardo: Moram nešto da vam kažem, ali nemojte nikome reći. (on i Ponce gledaju u Adrianu)
Adriana: Šta buljite u mene? Neću nikome reći!
Everardo: Marina... Prevario sam Estefaniu sa Marinom!

Natalia i Gabriela razgovaraju uz kafu.

Natalia: Zašto si došla ovde?
Gabriela: Došla sam da uzmem neke njene stvari. Ali ako ćeš ti od sada biti tu, onda ću ih ostaviti.
Natalia: Ne znam da li ću ovde biti zauvek, ali nekoliko dana sigurno hoću.
Gabriela: Dobro. Idem ja. Ako ti nešto treba, slobodno se javi. Živim preko puta. (ustaje, pozdravlja se i odlazi)
Natalia: Saznaću ja ko je ubio moju sestru! Sve ću lepo ispitati!

Estefania je u parku. Uzima mobilni telefon i okreće Rodrigov broj.

Rodrigo: Halo.
Estefania: Halo. Policajac Rodrigo?
Rodrigo: Ja sam. Ko je to?
Estefania: Ovde Estefania. Everardova supruga.
Rodrigo: Da, sećam se. Odakle vam moj broj?
Estefania: Nije bitno. Da li možemo da porazgovaramo?
Rodrigo: Je l’ u vezi ubistva Marine?
Estefania: Da. Ako može što pre.
Rodrigo: Odmah ću doći. Gde ste?
Estefania: U centralnom parku.
Rodrigo: Stižem! (prekida)

Gabriela je kod kuće sa Lisandrom. Ispričala mu je šta se desilo u Marininoj kući.

Gabriela: Bila je baš čudna. Rekla mi je da nisam dobro znala Marinu.
Lisandro: Baš čudno, stvarno. (pravi pauzu nekoliko sekundi) Ljubavi, moram nešto da te pitam.
Gabriela: Pitaj slobodno.
Lisandro: Primetio sam da ti je jako teško i to je normalno. Izgubila si jednu od najboljih drugarica na veoma tragičan način. Iskreno, ja mogu da ti pomognem samo na jedan način.
Gabriela: Kako?
Lisandro: Šta misliš da odeš kod psihijatra na razgovor?
Gabriela: Znala sam! Ne!
Lisandro: Ljubavi, molim te! Psihijatar će ti sigurno pomoći! I tvoje drugarice se slažu!
Gabriela: Znači, dogovaro si se sa njima?
Lisandro: One su mi predložile. Molim te.
Gabriela: (razmišlja) U redu. Ovo ću uraditi samo zbog tebe. Ne želim više da te mučim.
Lisandro: Hvala ti, ljubavi. (ljubi je u čelo) Pozvaću našeg porodičnog psihijatra Paolu i zakazaću nam termin što pre.
Gabriela: Ali, želim da idem sama.
Lisandro: Ako ti tako želiš, u redu. (ljube se)
Gabriela: Hvala ti što brineš. (nastavlja da ga ljubi)

Rodrigo se našao sa Estefaniom.

Rodrigo: Šta se desilo?
Estefania: Želim da znam šta je Everardo rekao na prvom i drugom ispitivanju.
Rodrigo: Zato ste me zvali?! Ja sam mislio da imate neke nove informacije! Idem! (ustaje)
Estefania: Prvo, ne moraš više da mi persiraš! Drugo, reći ćeš sve od početka do kraja!
Rodrigo: Ne smem da prenosim razgovore bez volje lica koji je bio na razgovoru.
Estefania: Imaš moje odobrenje. Everardo je moj suprug i imam pravo da znam istinu. Spremna sam i da platim.
Rodrigo: Ne, ne želim nikakav novac!
Estefania: A mogu da uradim i nešto drugo! (približava svoje usne njegovim usnama) Nešto što vi, muškarci, najviše volite!
Rodrigo: Estefa...!
Estefania: Ššš! (počinje da ga ljubi)

Kraj 5. epizode

ULOGE:

Catherine Siachoque / Gabriela Aguilar
Aylin Mujica / Estefania Soto
Susana Gonzalez / Adriana Hierra
Adriana Louvier / Natalia Vega
Ivan Sanchez / Everardo Soto
Fernando Colunga / Rodrigo Perez
Sebastan Rulli / Lisandro Aguilar
Julian Gil / Ponce Hierra
Zuria Vega / Policajka Dana

NOVA EPIZODA SUTRA!

Ucena!

Misterio de una Calle / Misterija jedne ulice
VEČERAS U 20:00!

Misterio de una Calle
- Misterija jedne ulice -

U prethodnoj epizodi

Natalia: Moje ime je Natalia. Ja sam Marinina sestra bliznakinja! ...Samo mogu jedno da ti kažem, mnogo toga ne znaš o Marini.
Estefania: Dana, uradiću sve što želiš samo mi daj broj. Stvarno je hitno.
Rodrigo: Ne, ne želim nikakav novac!
Estefania: Ššš! (počinje da ga ljubi)

Epizoda 6

Estefania i Rodrigo su završili u krevetu jedne hotelske sobe. Rodrigo joj je sve rekao.

Estefania: Uhapsićeš ga!
Rodrigo: Molim?!
Estefania: Uhapsićeš ga!
Rodrigo: Ne mogu to da uradim bez dokaza!
Estefania: Zar je malo to što je te noći bio sa Marinom? Sve ukazuje na to da je on kriv.
Rodrigo: Ali... Zar ga ne voliš?
Estefania: Više ne! On je jedno pokvareno đubre! Uradićeš to za mene ili ću svima ispričati šta smo danas radili!
Rodrigo: Ne! Ni slučajno! (pravi pauzu nekoliko sekundi) Uradiću to! Sutra će biti uhapšen!
Estefania: (smeška se) Rodrigo, baš mi se sviđaš. (on se približava da je poljubi, ali ga ona gura) Ali sada moram da idem! Videćemo se drugi put! (uzima stvari, oblači se i odlazi)

18:00 – policijska stanica

Rodrigo: Dana! Dođi!
Dana: (prilazi mu) Reci.
Rodrigo: Odmah mi napiši nalog za hapšenje Everarda Soto.
Dana: U redu. Koji slučaj je u pitanju?
Rodrigo: Slučaj? Ubistvo Marine Vega.
Dana: Odmah ću to uraditi! (odlazi)

20:00 – kuća Gabriele i Lisandra

Lisandro: Zvao sam Paolu.
Gabriela: I?
Lisandro: Zakazao sam razgovor za sutra u 11:00.
Gabriela: U redu.
Lisandro: Da li si sigurna da želiš sama da ideš?
Gabriela: Naravno, ljubavi. Hvala ti.

21:05 – kuća Estefanie i Everarda Soto

Estefania: Večeras ću spavati kod Adriane.
Everardo: Opet?
Estefania: Da. I spavaću sve dok se ne preseliš.
Everardo: (zlobno se smeška) Veruj mi, to se neće desiti uskoro.
Estefania: Ha ha ha! Idem da uzmem neke stvari iz spavaće sobe! (odlazi u spavaću sobu)

Posle nekoliko minuta Estefania odlazi. Everardo ostaje sam.

Everardo: Možda nije trebalo sve ono da kažem Ponceu i Adriani. (priseća se)

Adriana: Molim?! Ti očekuješ da joj to ne kažem?!
Everardo: Znao sam da ne treba tebi da kažem!
Ponce: Adriana! Obećala si nešto!
Adriana: Ja sada idem jer ovo ne mogu da slušam! (ustaje i odlazi)
Everardo: Bolje što je otišla.
Ponce: Kako se to desilo?
Everardo: Pa...

01:25
Everardo spava. Neko zvoni na vrata. Ustaje da otvori. Ovog puta nalazi veliku žutu kovertu. Uzima je i otvara. U njoj su slike Rodriga i Estefanie na kojima se ljube u parku.

Everardo: (čita) Sad ste kvit, zar ne? Kiss O Bože! Šta da radim?! Ko ovo šalje?! (izlazi napolje) Hajde izađi! Izađi ako smeš, đubre! (vraća se unutra, uzima flašu viskija i pije)

Jutro je. Everardo je zaspao na kauču u dnevnoj sobi. Ponovo neko zvoni. Mamuran ustaje i otvara.

Rodrigo: Gospodine Everardo osumnjičeni ste za ubistvo Marine Vega! Morate da pođete sa mnom u policijsku stanicu!
Everardo: Šta?! Kako?! (stavljaju mu lisice i vode ga)

Adriana živi preko puta Estefanie. Estefania stoji kraj prozora i gleda kako hapse Everarda.

Estefania: Konačno! Skot!
Adriana: (dolazi) Estefania, skuvala sam kafu. Šta to gledaš?
Estefania: (povlači zavesu) Ma ništa. Zamislila sam se. Daj. (pruža ruku da uzme kafu)
Adriana: Izvoli. (daje joj kafu i obe sedaju za trpezarijski sto) Baš ste se posvađali.
Estefania: Ne mogu to da mu oprostim! Skot!
Adriana: (priseća se šta je Everardo prethodnog dana rekao) I ne treba! Uz tebe sam! (grle se)

11:00 – kuća Paole Lopez

Paola: Dobar dan Gabriela. Tačna si, kao i uvek! (smeši se)
Gabriela: Dobar dan. (takođe se smeši)
Paola: Sedi. (Gabriela seda na stolicu) Dugo se nismo videle. Kako si?
Gabriela: Ne znam šta da kažem. Loše.
Paola: Pretpostavljam. Lisandro mi je ispričao šta se desilo. Kako se zvala ta devojka?
Gabriela: Marina.
Paola: Koliko dugo si je znala?
Gabriela: Ne baš dugo. Mesec dana, dva najviše.
Paola: Ali brzo ste postale bliske?
Gabriela: Da, veoma.

Osim Lisandra, sa Gabrielom je krenula Victoria. Njih dvoje su ispred Paoline kancelarije.

Victoria: Plašila sam se da neće pristati na ovo.
Lisandro: I ja, ali je pristala poprilično brzo.
Victoria: Dobro je. Ja sam se baš uplašila. Od tolike brige da joj ne bude još gore, potpuno sam zaboravila na to da je Marina ubijena i da nje više nema.
Lisandro: Kako si ti?
Victoria: Onako.
Lisandro: (razmišlja) Ne znam da li da ti kažem.
Victoria: Šta?
Lisandro: Pa... (iz kancelarije izlazi Paola)
Paola: Lisandro, isti slučaj kao kad je izgubila roditelji. Nemoj ništa da brineš. Biće ovakva nekoliko dana, ali će proći.
Lisandro: A šta da radim tih nekoliko dana?
Paola: Trudi se da joj udovoljavaš. Kupuj joj sve što poželi, iznenadi je nekim ručkom, večerom, pa ako imaš mogućnosti i putovanjem.
Victoria: A ja? Šta ja mogu da uradim?
Paola: Što više vremena provodi sa njom. I ne samo ti, svi. Samo je nemojte ostavljati samu.
Lisandro: U redu. Gde je ona?
Paola: Sad će izaći. (Gabriela izlazi, Paola se smeška) Da li smo se dogovorile?
Gabriela: Da. (smeška se) Idemo sad. (kreće prva, a za njom i Victoria)
Lisandro: Hvala ti puno!
Paola: Nema na čemu. Ako još nešto treba, tu sam. (ulazi u kancelariju, a Lisandro odlazi za Gabrielom i Victoriom)

11:20 – policijska stanica

Everardo je iza rešetaka. Udara u njih i viče.

Everardo: Šta sad hoćete od mene?! Rekao sam vam istinu! Želim da dođe moj advokat! ’Alo! Da li me neko čuje?! (dolazi Rodrigo) Prokletniče! Šta hoćeš od mene?!
Rodrigo: Nemoj sa mnom tako da razgovaraš! Zaboravio si da sam policajac!
Everardo: Zvaću te kako hoću! Ljubio si se sa mojom ženom, prokletniče!
Rodrigo: (iznenađeno) Molim?!

Kraj 6. epizode

ULOGE

Catherine Siachoque / Gabriela Aguilar
Aylin Mujica / Estefania Soto
Susana Gonzalez / Adriana Hierra
Marlene Favela / Victoria Diaz
Ivan Sanchez / Everardo Soto
Fernando Colunga / Rodrigo Perez
Sebastan Rulli / Lisandro Aguilar
Julian Gil / Ponce Hierra
Angelique Bojer / Paola Nunez
Zuria Vega / Policajka Dana

NOVA EPIZODA U PONEDELJAK!

Poziv.

Misterio de una Calle / Misterija jedne ulice
VEČERAS U 20:00!

Misterio de una Calle
- Misterija jedne ulice -

U prethodnoj epizodi

Estefania: Uhapsićeš ga!
Rodrigo: Molim?!
Everardo: Šta sad hoćete od mene?! Rekao sam vam istinu!
Rodrigo: Nemoj sa mnom tako da razgovaraš! Zaboravio si da sam policajac!
Everardo: Zvaću te kako hoću! Ljubio si se sa mojom ženom, prokletniče!

Epizoda 7

Rodrigo nervozan ulazi u kancelariju i uzima telefon.

Rodrigo: Ti se igraš sa mnom?!
Estefania: Pogrešili ste broj, gospodine. (prekida)
Rodrigo: Molim?! Estefania!
Adriana: Ko je to bio?
Estefania: Ma neko je pogrešio broj. (ispija kafu do kraja i vraća šolju Adriani) Moram da idem do kuće. Verovatno je Everardo otišao na posao, pa da uzmem još neke stvari.
Adriana: U redu. Hoćeš da pođem sa tobom?
Estefania: Ma ne. (polazi, ali se okreće prema Adriani) Mislim da neću još dugo ostati kod tebe, ali za svaki slučaj želim da donesem još neke stvari.
Adriana: Možeš da ostaneš ovde koliko hoćeš. Vrata mog doma su za tebe uvek otvorena.
Estefania: Hvala ti. (grli je i odlazi)

Gabriela, Lisandro i Victoria se vraćaju kući. Sreću Estefaniu.

Gabriela: Estefania!
Estefania: (okreće se) Ej! Ćao! (pozdravlja se sa svima)
Gabriela: Bila si kod Adriane?
Estefania: Da. Sad idem do kuće da uzmem još neke stvari, dok Everardo ne dođe.
Gabriela: Još se nisi vratila kući?
Estefania: Ne. I ne planiram da se vratim dok on ne ode. Hajde, moram sad da idem. Vidimo se.
Gabriela: Čekaj! (Estefania staje) Da li si slobodna večeras?
Estefania: (zbunjeno) Da. Zašto?
Gabriela: Dođi kod mene. Želim da vam kažem nešto. Zvaću i Adrianu. (okreće se prema Victoriji) Victoria, i ti si pozvana.
Estefania: U redu. Idem sad. Vidimo se. (pozdravlja se i odlazi)
Victoria: Da li mogu da znam šta je u pitanju?
Estefania: Videćeš večeras. Ne mogu ti još ništa reći. Samo dođi.
Victoria: U redu. Vidimo se. (pozdravljaju se i svako odlazi svojoj kući)

11:52 – policijska stanica

Everardo: Šta da radim?! Šta da radim?! (razmišlja) Izgleda da ću morati da poslušam Huana! (priseća se)

Everardo: Razmišljam da odem iz grada na neko vreme.
Huan: Nikako! Tako ćeš postati još više sumnjiv. Misliće da si je stvarno ubio.
Everardo: Pa, šta da radim?
Huan: (razmišlja) Ako te uhapse samo budi miran. Nemoj da izgledaš uplašeno i nemoj da reaguješ burno. Pravi se da te uopšte nije briga što su te uhapsili.
Everardo: Misliš da će uspeti?
Huan: Što se više braniš, manje ti veruju.

Dolazi stražar.

Stražar: Morate da idete na razgovor! (otključava rešetke i otvara ih, Everardo izlazi)
Everardo: Da li ste zvali mog advokata?
Stražar: Ne znam. To ćete pitati glavnog policajca.

Stražar odvodi Everarda u Rodrigovu kancelariju.

Rodrigo: Nije sada trenutak da razgovaramo o tome, ali moram da te pitam. Odakle ti to da sam se ljubio sa tvojom ženom?
Everardo: Rodrigo, želim da iskoristim ovu priliku da ti se izvinim. Bio sam baš u šoku kad ste došli da me uhapsite. Od nervoze sam lupao gluposti. Nije mi niko ništa rekao, sam sam to izmislio.
Rodrigo: (sa malim olakšanjem) U redu. Prihvatam izvinjenje. A sad, imam nekoliko pitanja za tebe.
Everardo: Skote jedan! Videćeš ti kad izađem odavde! Reci.
Rodrigo: Rekao si da je Marina bila prostitutka?
Everardo: Da.
Rodrigo: I da ti je to rekao drug koji je spavao sa njom? (Everardo klima glavom) Kako se zove tvoj drug?
Everardo: Huan.
Rodrigo: Daćeš mi njegovu adresu. Moram da razgovaram sa njim.
Everardo: Zašto?
Rodrigo: Moram da ispitam sve koji su bili u bilo kakvom kontaktu sa Marinom. (podiže ruku prema stražaru kao znak da treba da dođe) Zapiši adresu. (daje papir Everardu)
Everardo: (piše) Kada će doći moj advokat?
Rodrigo: Zvao sam ga. Rekao je da će doći danas.
Everardo: A kada ću izaći?
Rodrigo: To još uvek ne znam. Da li si zapisao?
Everardo: Jesam. (daje mu papir i stražar ga odvodi)

Rodrigo je ostao sam. Zvoni mu telefon.

Rodrigo: Halo.
Estefania: Nisam mogla malo pre da razgovaram. Bila sam kod drugarice. Šta je bilo? Zašto si toliko vikao?
Rodrigo: Na trenutak sam pomislio da je Everardo saznao šta smo radili juče, ali nije. Izvini.
Estefania: U zatvoru je?
Rodrigo: Da, ali ne mogu ga držati ovde ako se u narednih 5 dana ne dokaže da je stvarno ubio Marinu.
Estefania: Držaćeš ga dok ja to budem htela. Inače, znaš već...
Rodrigo: U redu. (prekida) Zašto sam se uvalio u ovo?! Zašto?!
Estefania: Znači skot nije ništa uradio bez obzira na one slike koje je dobio!

Rodrigo odlazi kod Huana. Kuca na vrata. Huan otvara.

Huan: (zbunjeno) Dobar dan.
Rodrigo: Dobar dan. Moje ime je Rodrigo, dolazim iz policije. Morate da krenete sa mnom na razgovor.
Huan: Zašto?
Rodrigo: Bili ste u kontaktu sa ubijenom Marinom Vega. Moram da vas ispitam u vezi tog slučaja.
Huan: U redu. Mada, ja nisam ništa uradio.
Rodrigo: Samo vi pođite sa mnom.
Huan: Samo da se obujem. (obuva patike, uzima jaknu i zajedno sa Rodrigom odlaze)

20:00

Kod Gabriele su došle Estefania, Victoria i Adriana. Sve 4 sede za trpezarijskim stolom.

Victoria: Zašto si nas zvala?
Gabriela: Moram da vas upoznam sa nekim.
Adriana: (zbunjeno) Sa kim?
Gabriela: To je jedna osoba koju sam upoznala onog dana kada sam otišla do Marinine kuće da uzmem njene stvari. (sve je gledaju zbunjeno) Bićete u šoku kada je vidite prvi put, sigurno. I ja sam bila.
Adriana: Pa, gde je?
Gabriela: Sad bi trebalo da dođe. (gleda na sat)
Estefania: Gabriela, jesi li sigurna da si nas pozvala ovde kako bi nas upoznala sa tom osobom?
Gabriela: Ako sam bila na razgovor kod psihijatra ne znači da sam luda. Da, sigurna sam i sad će doći.
Victoria: Očigledno nije kao mi, s obzirom na to da kasni već 5 minuta. (gleda na sat i smeška se)
Adriana: Možda neće ni doći.
Gabriela: Doći će! Bar je rekla da će doći. (čuje se zvono, Gabriela ustaje i otvara) Stigla si! Uđi! (vraća se za trpezarijski sto, ali ne seda) Devojke, stigla je! (gleda prema Nataliji i daje joj znak da uđe)

Natalia ulazi. Sve devojke su u šoku.

Kraj 7. epizode

ULOGE

Catherine Siachoque / Gabriela Aguilar
Aylin Mujica / Estefania Soto
Susana Gonzalez / Adriana Hierra
Marlene Favela / Victoria Diaz
Ivan Sanchez / Everardo Soto
Fernando Colunga / Rodrigo Perez
Aaron Diaz / Huan del Castillo